Projekcija filma „Isceljenje” autora Ivana Jovića

Zahvaljujući organizatoru, film je prikazan i pre zvanične premijere u Srbiji, a koja je planirana za jesen. U svetu je prikazan na „24. festivalu istočnoevropskog filma” u nemačkom gradu Kotbusu. Kao najbolje filmsko ostvarenje, dobio je više nagrada na festivalima u Švedskoj i Makedoniji. I „43. FEST”, održan u Srbiji, doneo mu je „Nagradu žirija”. Tročlana glumačka ekipa (Jovo Maksić, monah; Radovan Miljanić, starac; Nemanja Jeremić, dečak) verno je dočarala intimnu ljudsku, psihološku dramu, fokusiranu na proces praštanja. Ispričala je priču o: ljudskoj patnji, traumatičnoj prošlosti ljudi izazvanoj ratom, kao i bremenu odgovornosti za tuđa nedela, veri, sklonosti čoveka da poklekne i njegovim uverenjima i moralnim dilemama. Postavljanjem pitanja koje ostaje nakon svih ratova (Kako oprostiti svom neprijatelju?) i granica ljubavi (Ljubi neprijatelja svoga), film tematizuje problem oproštaja kao jednog od uslova za život u ljubavi i pobedu nad smrću i besmislom. Trijumf onog dobrog, duhovnog, dovodi do isceljenja, u smislu ozdravljenja uma, duše i tela, kada mržnja biva pobeđena razumom, ljubavlju i dobrim delima. Posebnu emocionalnu obojenost doživljaju i poruci filma dala je interpretatorka duhovnog pojanja Grkinja Nektarija Karanci, pevajući „a capella” „Psalm 33” sa drevnim molitvenim napevom „terirem” (anđeoska pesma, božanska uspavanka, kojom je Bogorodica uspavljivala Isusa). Svojim glasom, ona predstavlja četvrti nevidljivi lik, još jedan kontrast nasuprot muškoj priči o ratu i besmislu koja je bolna. Taj umirujući nežni glas ima svoju simboliku. On leči i predstavlja glas i majke i žene i sestre, mudrosti i srca.